Ове године Филолошки факултет се прикључује обиљежавању Свјетског дана грчког језика. Тим поводом преносимо ријечи господина Константиноса Власиса, замjеника министра спољних послова Републике Грчке. Прослава дана грчког језика није само подсјетник на континуитет нашег језика током времена, већ и признање његовог глобалног присуства у цијеломе свијету. Управо у овом признању лежи суштина успостављања његове годишње прославе.Грчки језик егзистира дуже од 5000 година, и то од свога првобитног облика, који је постојао 3000 година п.н.е, до данас.Према ријечима француског академика и хеленисткиње Jacquelin Worms de Romillz, ако би Грчка затражила да сви народи из својих језика уклоне све ријечи које су позајмили из њеног језика, западна култура би пропала. Ово насљеђе је непоколебљиво и повећава моћ наше земље.Грчки језик је емоција, нераскидиво повезана са грчким националним идентитетом, срцем и умом Грка, који су у његовим ријечима открили магију израза свог богатога психичког свијета. Пронашли су начин да захваљујући ријечима опстану у времену и стварају.Грчки језик је пјеснички језик. Двојица грчких писаца добитници су Нобелове награде за књижевност. То су Јоргос Сеферис и Одисеас Елитис, који ријечи „изазивају“ на јединствен начин. Дионисиос Соломос подарио нам је нашу химну. Сваке се године 9. фебруара, обиљежавајући Свјетски дан грчког језика, сјећамо нашег националног пјесника.Међутим, оно што наш језик чини јединственим је то што је језик за нас начин живота. Грци су, у покушају да тумаче свијет, створили ријечи које имају способност да осмисле постојање, да доведу до спознаје стварног, постојећег и трансцендентног, ријечи које тачно преносе постојећа значења, идеје и вриједности. Демократија, филозофија, дијалог карактеристике су које обиљежавају грчки језик кроз читав његов историјски развој.Γрчки језик је језик јеванђеља и записа црквених отаца преносио је и преноси све до данас поруку истине, вјере, љубави и мира. Од времена када је Хомер говорио па све до данас ми дишемо, говоримо и пјевамо истим језиком, пише Јоргос Сеферис, преносећи једноставно и стварно у времену, емоционално богатство и однос према животу и суштини који се огледају у грчком језику. Његовим учењем ради се на очувању и ширењу грчке културе, што је дужност свих нас.
Објављен је позив за додјелу стипендија за студентe из Босне и Херцеговине за студирање на високошколским установама у Русији.
Ријеч је о стипендијама за академску 2021/2022. годину, а које се додјељују из буџета Руске Федерације.
Све информације о овом позиву, могу се пронаћи на интернет страници Амбасаде Руске Федерације у Босни и Херцеговини, у категорији Образовање у Русији.
Пријем докумената се обавља од 20. јануара до 20. фебруара 2021. године и то електронским путем на интернет страници http://edu.rs.gov.ru.
Ректор Универзитета у Бањој Луци (УНИБЛ) проф. др Радослав Гајанин 28. јануара 2020. године разговарао је са новоименованим амбасадором Француске у Босни и Херцеговини Кристин Тудик о сарадњи у будућем периоду.
Током састанка у просторијама Ректората Универзитета у Бањој Луци, договорено је да се заједнички ради на промоцији француског језика међу ученицима средњих школа, али и студентима. Договорено је и да се по окончању пандемије вируса корона, организује једна љетња школа, а Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци био би домаћин студентима из Француске. Наглашено је да се ове активности организују заједно са Амбасадом Француске у Босни и Херцеговини, а уз снажну подршку Универзитета у Бањој Луци и ректорског тима.
Такође, договорено је и да се ојача сарадња Универзитета у Бањој Луци са француским универзитетима, и то кроз заједничко учешће на пројектима, те кроз мобилност наставника, сарадника и студената.
По ријечима ректора Гајанина, Универзитет у Бањој Луци већ има добру сарадњу са француским универзитетима. Посебно је нагласио добру сарадњу са Универзитетом у Поатјеу, Универзитетом у Лиону и другим.
Амбасадор Тудик је нагласила да постоји простор за сарадњу, посебно на пољу пољопривредних наука и информационих технологија. Иначе, прије састанка са ректором Гајанином, амбасадор Тудик је на Факултету политичких наука УНИБЛ одржала предавање на тему „Зашто Француска?“.
Састанку су у име Универзитета присуствовали и проректор за материјалне и људске ресурсе УНИБЛ проф. др Далибор Кесић и декан Филолошког факултета проф. др Биљана Бабић. У делегацији Француске били су и аташе за културу Жан Кристоф Тибо, аташе за сарадњу Силвен Риголе и аташе за француски језик Лусил Берто.
Извор: Универзитет у Бањој Луци