Сваки одговор на питање статуса српског језика и ћирилице данас морао би започети тврдњом да ниједан проблем с тим у вези није од јуче, нити се може ријешити преко ноћи. Није потребно бити посебно упућен да би се видјело да је ћирилица заиста скрајнута и потиснута у јавној комуникацији.
Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци и предсједник Друштва наставника српског језика и књижевности РС Ранко Поповић. Он је један од учесника Форума о ћирилици који ће бити одржан у сриједу. [Прочитајте више]
У издању Филолошког факултета у Бањој Луци објављен је трећи по реду зборник радова Србистика данас. Међу корицама поменутог зборника нашли су се радови представљени на научној конференцији Србистика данас.Српска филологија и национално страдање, одржаној на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци 30. марта 2018. године у организацији Катедре за србистику. Аутори су својим научним чланицима настојали с различитих аспеката освијетлити српско национално страдање и његове одјеке у српској књижевности и језику и тиме дати свој научни допринос овој до сада недовољно проучаваној теми. Научна конференција Србистика данас – и њен истоимени зборник – постаје препознатљив научни догађај Катедре за србистику Филолошког факултета у Бањој Луци, који окупља филологе не само из регионалних универзитетских центара већ и из иностранства, доприносећи тако ширењу угледа и имена Филолошког факултета и сâмог Универзитета у Бањој Луци. Електронска верзија треће књиге Србистике данас доступна је путем овог линка.
Француски институт и Француска Амбасада у Босни и Херцеговини у сарадњи са Филолошким факултетом Универзитета у Бањој Луци, 19. марта 2019. године у 17 часова отварају изложбу France émotion – le voyage animé у галерији „Ђура Јакшић“ на Филолошком факултету у Бањој Луци. Овај умјетнички пројекат агенције Atout France и Француског института спаја младе умјетничке фотографе из неколико земаља кроз представљање француске културне баштине уз помоћ нових технологија. Посјетиоци преузимају бесплатну апликацију France émotion која им омогућава да тридесет пет фотографија пред њима оживи. Садржај изложбе се може погледати преко линка: https://vimeo.com/259929559
Француски институт у Босни и Херцеговини у сарадњи са ЈУ Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске и Филолошким факултетом Универзитета у Бањој Луци организује низ дешавања поводом прославе Међународног дана франкофоније. Земље чланице Међународне организације франкофоније су 1988. године изабрале 20. март као Међунардони дан франкофоније и од тада 250 милиона франкофона широм свијета у преко 80 земаља са свих 5 континената слави свој заједнички језик. Босна и Херцеговина се прикључила овој великој заједници 2005. године. И ове године програм прославе Дана франкофоније је разноврстан – ту су пројекције филмова, приредба, изложба, предавање, гастрономски сусрет – манифестација под називом Укус Француске као и већ традиционално такмичење у француском диктату. За сва дешавања улаз је слободан. Путем овог линка можете преузети Програм Дана фракнофоније.
У оквиру издавачке дјелатности Филолошког факултета у Бањој Луци из штампе је изашла публикација Компаратстичка истраживања. Зборник филолошких прилога у част проф. др Ради Станаревић. Зборник је објављен поводом 40 година професионалног дјеловања књижевне историчарке и теоретичарке проф. др Раде Станаревић и обухвата прилоге из области германистике, србистике, компаратистике и културне историје. Компаратстичка истраживања садрже врло разноврстан допринос филолошким наукама, обухватајући савремене теме из теорије, историје и херменеутике. Публикација садржи и комплетну библиографију проф. др Раде Станаревић, што ће и компаратистима и германистима у будућем истраживању представљати значајане изворе, посебно у области историјске авангарде и неоавангарде, као и компаратистичких прилога о српској и њемачкој књижевности.
Промоција Зборника биће одржана сутра, 14. марта 2019. године у 11 часова у просторијама Аустријске библиотеке. О Зборнику говоре проф. др Сања Радановић, проф. др Љиљана Аћимовић и доц. др Анђелка Крстановић.