Путем овог линка на порталу Алтернативне телевизије можете прочитати прилог о Академији поводом Дана руског језика, одржаној 31. маја 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци.
У понедјељак 24. маја 2021. године пригодном свечаношћу обиљежен је Дан Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци.
Том приликом, присутнима се обратила проф. др Биљана Бабић, декан Филолошког факултета, а свечане бесједе одржали су проф. др Миланка Бабић са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и проф. др Војислав Јелић са Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Поводом Дана Филолошког факултета додијељене су и награде појединцима и институцијама које су допринијеле развоју факултета. Захвалница Филолошког факултета (која се додјељује појединцима, институцијама, организацијама, који су битно допринијели развоју и афирмацији Филолошког факултета) уручена је проф. др Горану Латиновићу, проректору за научно-истраживачки рад и развој Универзитета у Бањој Луци и Основној школи „Ђура Јакшић” из Бање Луке. Плакета Филолошког факултета за дугогодишњи успјешан рад на Филолошком факултету, као и запажене успјехе у наставном и научноистраживачком раду додијељена је проф. др Милошу Ковачевићу са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и проф. др Младену Шукалу са Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци. Пригодне награде уручене су и најбољим дипломираним студентима Филолошког факултета који су студије завршили у току академске 2019/20. године. У музичком дијелу програма наступили су Борис Дукић (саксофон) и Дарко Ружичић (хармоника) са композицијом Mirada del Deseo, коју је компоновао Илио Воланте.
У оквиру обиљежавања Дана Филолошког факултета одржана је научна конференција посвећена књижевном дјелу нобеловца Петeра Хандкеа, конференција Дани фолклористике 2, Седмица грчког језика и културе, а уприличен је и наступ Поетског театра „Сапутници”.
Поводом 100 година грчког језика и културе у Бањој Луци, низом радионица, на Филолошком факултету одржана је „Седмица грчког језика и културе”.
У уторак 25. маја у просторијама АНУРС проф. др Војислав Јелић одржао је предавање посвећено грчким изворима научне терминологије, а у Народном позоришту Републике Српске изведена је представа „Античка драма” (доц. др Јелена Трепетова Костић и студенти Академије умјетности).
У сриједу 26. маја на Филолошком факултету, у периоду од 9 до 16 часова одржане су три радионице. Професор Предраг Савић одржао је радионицу „Олимпијски спортови” за студенте Филолошког факултета и Факултета политичких наука. Др Ивана Панџић одржала је радионицу грчког језика под називом „Евхаристо”. Овој радионици претходиле су поздравне ријечи проф. др Биљане Бабић и амбасадора Димитриса Папандреуа, те грчка композиција у извођењу Иване Стојичић Борић. Мр Станислава Блажевић водила је радионицу грчког алфабета, којој су присуствовали студенти и професори србистике.
У четвртак 27. маја у ресторану Угоститељско-трговинско-туристичке школе одржана је радионица „По рецепту књижевника 3 – грчка гастрономија”. Радионицу су водили професор куварства Предраг Тошић и Александар Поповић, студент Филолошког факултета. Старогрчки књижевници и филозофи представљени су из перспективе кулинарских специјалитета као што су Хипократова чорба, сувлаки, пржене гирице, грчка салата итд. Истог дана у плесном клубу Блок одржана је радионица плеса (сиртаки).
У петак 28. маја на Филозофском факултету одржана је радионица „Старогрчки мислиоци у савременом тренутку”. Радионицу су водили професор филозофије Драган Радовић и вјероучитељ Срђан Рољић из Гимназије Бања Лука. На Филолошком факултету одржана је радионица „Митови и легенде старе Грчке” коју је водио професор Саша Стаматовић (Гимназија Гаудеамус, Бања Лука).
Манифестација је окончана у суботу 29. маја отварањем изложбе под називом „Туристичке дестинације Грчке кроз фотографије”, коју је приредила Анђела Бабић.
Путем овог линка прочитајте прилог Гласа Српске под насловом „Језик умире кад говорника нестане”. За овај прилог изјаву је дао наш колега проф. др Драгомир Козомара.
У понедјељак и уторак 24. и 25. маја 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, у оквиру обиљежавања Дана Филолошког факултета одржана је научна конференција у онлајн-формату посвећена дјелу Петера Хандкеа.
Конференција на тему „Лингвистичка, приповједачка и преводна проблематика у епском опусу Петера Хандкеа” окупила је научне раднике са универзитета и института из Републике Српске, Србије, Њемачке, Аустрије, Летоније и Финске. Радни језици конференције били су српски и њемачки.
Конференција је отворена поздравним ријечима Петера Хандкеа:
Пажљиво бирање ријечи у језику, те објашњавање слово по слово и понављање, како то ви филолози чините, јесте у временима потпуно трулог новинарства плодотворније него икада. Желим вам успјешан конгрес, уједно и радости у даљем преношењу богатства пјесничког језика. Пријатељски вас поздравља, Петер Хандке.
Поздравним ријечима скуп су отворили и проректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Горан Латиновић, декан Филолошког факултета проф. др Биљана Бабић, те доц. др Анђелка Крстановић у име Организационог одбора.
Пригодна пленарна предавања одржали су доц. др Анђелка Крстановић на тему „Поетика Петера Хандкеа у свјетлу ангажоване књижевности” и почасни гост, проф. др Хервиг Готвалд (Herwig Gottwald) са Универзитета у Салцбургу, на тему „Основни облици митског приповиједања код Хандкеа од Спорог повратка кући”. Пленарну секцију обогатио је и књижевник и преводилац Жарко Радаковић који је читао одломак из аутопоетичке приповијести „Преводећи, читајући, пишући”.
Конференција је обухватила широк распон тема – од лингвистичких, из области лексикологије, контрастивне анализе и семантике, преко транслатолошких тежишта, до разматрања поетолошких аспеката у Хандкеовом опусу, попут стваралачке рецепције, наратолошких питања, аутобиографске окоснице, те полемике као дискурса књижевне критике и књижевног дискурса.
За модерирање биле су задужене мср Ивана Четић, уједно и члан Организационог тима, те мср Јелена Гојић и мср Анђела Вујошевић. Колегинице су пружиле изузетно квалитетно симултано превођење, што је наишло на веома позитивне реакције учесника и створило пријатну атмосферу двојезичног одвијања скупа.