Истраживања из дијахроније српског језика проф. др Зорице Никитовић и проф. др Биљане Бабић, са Катедре за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, представљена су у мају 2026. године на два значајна скупа.
Наиме, на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, на дан преноса моштију Светог Саве из Бугарске у Србију, 19. маја, у склопу обиљежавања дана и крсне славе Факултета, представљен је превод Законоправила Светог Саве, објављен о 800-годишњици самосталне СПЦ у издању ИК „Дабар” 2019. године, а који је урадило Братство манастира Добрунска Ријека.
Проф. др Зорица Никитовић говорила је о значају овог превода, који је у преносу са српскословенског језика на стандардни српски језик стигао са закашњењем од најмање једног стољећа, о начину превођења, те о синтаксичко-семантичко-стилској дубини богонадахнутих списа што образују цјелину светосавског Номоканона, коју је Свети Сава уградио у темеље српског црквеног и државног законодавства, а које су потом преузели и други словенски народи.
Поводом 300 година од рођења Захарије Орфелина и Јована Рајића, у суорганизацији Матице српске (Одељење за књижевност и језик и Одељење за ликовне уметности) и Филозофског факултета у Новом Саду, 14. и 15. маја, у Свечаној сали Матице српске, одржан је научни скуп „Захарија Орфелин и Јован Рајић: живот и стваралаштво славеносрпских полихистора (1726–2026)”, који је окупио преко 40 учесника из Србије и иностранства.
На поменутом скупу проф. др Биљана Бабић изложила је реферат под називом „Девет прича из Рајићевог ‘Цветника’ у зрцалу превода”, у којем је представила превод девет прича са рускословенског на словеначки језик публикован 1814. године у Клагенфурту (Целовцу).
