На позив Катедре за србистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, Дејан Илић, научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, одржао је 15. маја 2026. године предавање на тему Српска усмена епика из Босне и Херцеговине у Етнографској збирци Архива САНУ. Комбинујући методолошка полазишта историје књижевности, културне историје и антропологије фолклора, Илић је приказао настанак Етнографске збирке и позиционирао корпус забиљежен на просторима данашње Босне и Херцеговине у оквиру ове збирке. Приказани су сложени идејни, друштвени, национални и политички аспекти, као и књижевни мотиви, који су утицали на формирање ове збирке и одзив сакупљача из Босне и Херцеговине. Систематичан осврт на биљежење умотворина у Босни и Херцеговини, уз указивање на главне токове сакупљања у другој половини деветнаестог вијека, послужио је као оквир у коме је сагледана сарадња сакупљача са Српском краљевском академијом, те је истакнуто да је Академија каналисала постојећу сакупљачку дјелатност. Представљен је општи профил сакупљача, указано је на њихов доживљај и схватање фолклора, као и на њихова начела записивања умотворина. Дат је жанровски преглед грађе и указано на удио епског корпуса, уз осврт на основне поетичке и стилске одлике грађе. Закључено је да је то највећи корпус српских епских пјесама забиљежених западно од Дрине, истакнуто је да је он од неизмјерног значаја за разумијевања континуитета и развоја српске епике, нарочито као спона Вукових збирки и новијих облика епског пјевања. Предавању су присуствовали студенти смјерова Српски језик и књижевност и Српски и руски језик и књижевност, као и студенти етномузикологије.
