Ми смо Тања, Невена, Тамара и Милица, на Универзитету у Кадизу великој већини познате као „Bosnian Girls”. Студенткиње смо четврте године Студијског програма енглеског језика и књижевности. Љетни семестар академске 2022/23. провеле смо на Универзитету у Кадизу. Иако смо током студирања на Универзитету у Бањој Луци студентски живот обогатиле бројним ваннаставним активностима, ипак вријеме које смо провеле на студијама у Кадизу све четири, без изузетка, издвајамо као најљепши период студентских дана. Размјена студената је много више од једног семестра на другом универзитету. То је једна врста трансформативног путовања, које вам шири видике, омогућује да се упознате са новим културама и живот перципирате на нов, потпуно другачији начин. Ово искуство нам је помогло да изађемо из зоне комфора, подстакло лични развој на свим нивоима наших бића и омогућило нам да постанемо потпуно независне и много прилагодљивије и разумније особе. Када је ријеч о образовном систему, и више смо него задовољне – много је практичног рада, начин извођења наставе базиран је на интеракцији, константној дискусији и развоју критичког и дивергентног мишљења, а задаци који су нам додјељивани обично су били засновани на раду у групама, који, поред тимског рада и просоцијалног понашања, подстиче креативне идеје и доводи до академски валидних резултата. Ипак, као највећу благодат и богатство размјене истичемо познанства. Локално становништво, изузетно пријатно, дружељубиво и спремно да помогне, објеручке нас је прихватило као дио властите заједнице, а Еразмус студенти, пуни разумијевања и емпатије, увијек су били расположени за дружење и чашицу разговора, лијепу и топлу ријеч. За вријеме боравка на Универзитету у Кадизу, срећући се са студентима из свих дијелова свијета – од Аустралије, преко Бутана, Јерменије, Обале Слоноваче, Литваније (и већине других европских држава), до Бразила и низа земаља Јужне Америке – стекле смо бројна познанства и пријатељства, која су нас промијенила и обликовала на овај или онај начин, у мањој или већој мјери, али оно што све четири осјећамо јесте да смо се вратиле као много срећније, испуњеније, захвалније и једноставније верзије себе самих. Донијеле смо кофере пуне успомена и знања, те пријатељства за цијели живот. Девиза коју смо усвојиле од локалног становништва јесте да не морамо журити да бисмо негдје стигли. Ипак, свима вама, драге колегинице и колеге, савјетујемо да пожурите са пријавама за овај програм и да на својој кожи осјетите неки други облик живота и створите неке нове, боље верзије себе. Био то Кадиз или неки други град, сигурно је да ће вам ово искуство донијети само добро и умногоме промијенити ваше животе. Битно је да на крају дана сви имамо свој Кадиз, гдје год он био.
Невена Пекез, Милица Полић, Тања Радуловић, Тамара Томић, Студијски програм енглеског језика и књижевности
Одувијек сам жељела живјети и студирати ван наше земље, а пошто сам завољела италијански језик, Италија је за мене постала синоним за иностранство. Како бих остварила своју жељу, уписала сам Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци, знајући, између осталог, да ова установа сарађује са универзитетима у Италији. Одлучила сам се за размјену у оквиру Еразмус програма јер је то била прилика да проведем један семестар у Венецији, да тамо сретнем нове људе, стекнем сазнања о различитим културама, као и да путујем по Италији и обиђем много градова, што је мени можда било и најбитније. Нагласила бих и да су ми боравак у Венецији и дружење са локалним становништвом веома помогли у усавршавању италијанског језика. Сматрам да се језици најбоље и најлакше усвајају тамо гдје је њихово основно говорно подручје, тако да бих размјену препоручила свакоме ко жели да научи неки језик, а притом воли да упознаје људе и културе којима они припадају. Ова размјена драгоцјена је и због тога што вам пружа могућност да се осамосталите. Тек када се нађете у непознатом окружењу, схватите колико сте заправо способни. С друге стране, чак и ако одете сами, сасвим сигурно нећете бити усамљени – градови у којима се размјене реализују препуни су студената из цијелог свијета и богати садржајима.
Ања Стојаковић, Студијски програм италијанског језика и књижевности
Вече. Тамноплаво небо надвило се над барокним зградама боје цигле. Група младих људи сједи за столом у пријатном кафићу насред француске уличице. Испред пролазе људи, стара сивкаста калдрма одзвања од бата њихових корака. Лијево се уздиже црква, коју од антикварнице са златним натписом на вратима одваја само једна мала улица. Десно се пружа стаза која води ка главном тргу града, позоришту и плавом мосту преко Сара. Мирише на љето, сунце и море.
Ово је само једна од милион слика забиљежених у малом њемачком граду Сарбрикену, смјештеном на обалама ријеке Сар, у југозападном дијелу државе. Овдје смо провеле четири предивна мјесеца и два годишња доба, уживајући сваки дан. Када смо се у јануару пријавиле да у склопу Еразмус+ размјене студената одемо на Филозофски факултет Универзитета Сарланд у Њемачкој, нисмо ни сањале да ћемо се наћи у мјесту претапања француског шарма и њемачког стила, којима Сарбрикен одише. Да шетамо прекрасним улицама, пијемо најбољу кафу на свијету уз преукусан сладолед и одушевимо се сваки пут када чујемо неку непознату ријеч на сарландском – била је то наша свакодневица од априла до краја јула. Бројни концерти, фестивали, позоришне представе и разни други садржаји које овај град нуди туристима, студентима и свима, од најмлађих до одраслих, пружају угођаје какви се проналазе само на страницама неког занимљивог авантуристичког романа. Такође, важно је нагласити да је овај град мултикултуралан и да су становници углавном двојезични, што је посебно утицало не само на нашу општу едукацију него и на културолошко ширење видика и толеранције.
Студирање на Универзитету у Сарбрикену било је потпуно ново искуство. Оно нам је значило и за наше професионално, али и за лично усавршавање. Кампус је врло лијепо уређен, почевши од факултета и његових добро опремљених лабораторија, Универзитетске библиотеке, ботаничке баште, мензе, кафића, парка, па све до минибусића који пролазе кроз сам његов центар, а управо захваљујући томе може се створити посебна представа о површини коју заузима. Предавања и вјежбе пратиле смо са матерњим говорницима и осталим интернационалним студентима, што је опет био посебан доживљај – могле смо да размијенимо мишљења, перспективе, а и да покажемо знање које смо стекле на свом матичном, Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци. Занимљиво је то да на универзитетима у Њемачкој сами себи формирате распоред предмета (наравно, пратећи норме које поставља сам универзитет). На тај начин овај систем даје могућност студентима филологије да се фокусирају управо на оне области у изучавању језика или књижевности за које су највише заинтересовани. Занимљиво нам је било то што смо на предавањима из њемачког језика примијетиле да се често користе англицизми, како у теоријском дијелу тако и при објашњавању неких језичких феномена. Предавања и вјежбе заснивали су се великим дијелом на практичним сегментима, као што су: Diskussionsfragen, Rechercheübungen, Analysen, Portfolio…
Важан дио размјене, наравно, чине и путовања. Ми смо имале ту привилегију да сваке седмице обиђемо два града – из Сарланда и нашег окружења, као и из цијеле Њемачке, све до Берлина. Заиста је посебан осјећај и доживљај видјети све те знаменитости о којима сте читали, па смо тако ми остале без текста пролазећи кроз Нибелуншку капију у Вормсу до мјеста гдје је Хаген бацио злато у Рајну. Позиција града у којем смо живјеле омогућила нам је да посјетимо и Француску, Луксембург и Белгију, али смо, природно, унутар њемачких граница највише уживале и сакупиле различита искуства. У Хајделбергу смо тако прошетале најдужом пјешачком зоном у Европи, док смо у Мајнцу, на полицама Гутенберговог музеја, видјеле најмању књигу на свијету.
Неколико пута смо ишле на излете које је организовао Центар за интернационалне студенте, па смо тако добиле могућност да нас кроз Трир проведе туристички водич, што је исто посебно, јер смо добиле одговоре на сва питања која смо имале, али и подијелиле искуства са осталим страним студентима. Често смо имале онај осјећај ,,као на мору” – посебно у Келну, гдје смо дочекале залазак сунца на плажи, уз звуке реп музике, те Кобленцу, који смо посматрале са висине, из гондоле што вози преко ријеке до предивног видиковца. Морале смо завирити и у исток Њемачке, па смо обишле и два града која дишу књижевност – Јену и Вајмар, гдје смо имале прилику да се прошетамо двориштем и посјетимо кућу у којој је живио Шилер, уђемо у велељепну библиотеку Ане Амалије, али и уживамо у шетњи по дворском врту на крову Гетеовог родног града. На дугачком списку градова које смо обишле нашли су се и Фрајбург, Штутгарт, Франкфурт, Висбаден. Једва чекамо да се свим овим мјестима вратимо и оживимо успомене. Свака вожња возом крије једну причу. Авантуре са свих ових путовања препричаваћемо цијели живот.
Засигурно сви студенти коју су били на студентској размјени имају милион прелијепих успомена које понесу са собом, стога је врло тешко издвојити најупечатљивије, оне о којима би се могло причати данима! Савјетујемо свим филолозима да крену на овакав пут сазријевања и едукације, јер тиме се ослобађа, тиме се афирмише!
Драгана Гуњић, Ана Пилић, Миа Подрић, Студијски програм њемачкој језика и књижевности
Зовем се Катарина Салапура и студенткиња сам Студијског програма енглеског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци. Љетни семестар академске 2020/21. године провела сам на студентској размјени у Кадизу (Шпанија). Током трајања размјене имала сам прилику да слушам веома занимљива предавања, другачија од оних која се држе у Бањој Луци. Много ми се свидио начин извођења наставе, и онлајн и уживо, као и организација предиспитних обавеза и самог завршног испита. Успјела сам да положим испите из свих предмета са веома високим оцјенама већ почетком јуна, па сам на раполагању имала готово цијели мјесец за путовање и дружење. Живот и комуникација са странцима помогли су ми да усавршим свој свакодневни енглески језик. Свима који планирају да се пријаве на размјену у Шпанију савјетовала бих да почну учити шпански језик прије одласка јер изненађујуће велики број људи не говори енглески. У суштини, на енглеском се можете споразумјети једино са другим студентима са размјене. Прије одласка сам имала основно знање шпанског језика, а побољшала сам га похађањем курса предвиђеног за стране студенте, у организацији Универзитета у Кадизу. Положила сам А2 ниво и затим наставила да самостално унапређујем своје знање. Препоручујем свима који размишљају о размјени да се пријаве одмах, јер је то неописиво искуство. Оно подразумијева привремени боравак у иностранству, усавршавање енглеског и учење других страних језика, те, што је најважније, упознавање људи који долазе са свих страна свијета – из Обале Слоноваче, Мексика, Колумбије, Боливије, Никарагве, Русије, Пољске, Вијетнама…
Катарина Салапура, Студијски програма енглеског језика и књижевности
Захваљујући сарадњи Универзитета у Бањој Луци и Универзитета у Поатјеу у Француској, имала сам прилику да академске 2019/ 2020. године учествујем у Еразмус+ пројекту размјене студената те да добијем стипендију. Том приликом сам провела један семестар на Факултету за језике и књижевност у Поатјеу. Тамо сам упознала један другачији академски систем и приступ раду, имала прилику да се спријатељим са студентима из цијелог свијета и да научим нешто ново из области књижевности. Осим тога што сам продубила знање из неколико страних језика, упознала сам дио богате француске културе и умјетности. Такође, ово искуство је обогатило моју биографију и допринијело да лакше упишем мастер студије на Универзитету у Поатјеу те да добијем стипендију Владе Француске за наставак школовања. Ово искуство ће ми заувијек остати у лијепом сјећању и савјетовала бих свим студентима који имају прилику да учествују у Еразмус+ пројекту да се без оклијевања пријаве на конкурс!
Наташа Новић, Студијски програм француског језика и књижевности
Еразмус+ размјену на Универзитету у Поатјеу 2019. године сматрам својим најбољим како академским тако и животним подвигом до сада! Током пет мјесеци боравка у Француској сусрео сам се са изазовима са којима сам, први пут у животу, морао сам и на самосталан начин да се обрачунам. Није било нимало лако, али утисак који сам добио напосљетку свакако је оправдао све неуспјехе који су ми тек накнадно показали да је то све дио једног општијег искуства, које у коначници и није било толико лоше. Свима којима се прилика за то пружи топло бих препоручио да се одваже и пођу на путовање које заиста открива много!
Марко Димирић, Студијски програм француског језика и књижевности
Захваљујући Еразмус+ програму током четврте године основних студија била сам на размјени на Универзитету у Торину. Поред тога што сам упознала нове људе, културе и градове, упознала сам и саму себе. Након што ријешите бирократију, током првих пар дана слиједи учење и упознавање новог: путовања, музеји, фестивали (чоколаде, сладоледа, различитих култура…). Еразмус програм је искуство које бих савјетовала свима, уколико имају ту прилику. Моја порука будућим еразмусовцима: „Не треба да се плашите, информишите се на вријеме и увјерићете се да је то заиста предивно искуство“.
Јелена Кнежевић, Студијски програм италијанског језика и књижевности
Причу о Еразмус+ програму почела бих једном реченицом, а она гласи: „Усуди се, покушај, оно што добијеш јесте непроцјењиво и не може да се искаже ријечима“. Када сам се усудила, покушала и отишла на Универзитет у Торину 2018. године, добила сам прилику да упознам нове пријатеље из цијелог свијета, да проширим своје видике, те да упознам друге и нове културе. Такође сам упознала обичаје и начин живота људи у Италији, који су увијек љубазни, весели и насмијани. Што се самог студирања у Италији тиче, могу рећи да се разликује од нашег. Има много више студената, амфитеатри су стално препуни, не само италијанских него и студената из цијелог свијета. А свакако та разноликост студената и култура доприноси занимљивости и живости сваког предавања. Професори су веома љубазни, те веома доступни и спремни да саслушају студенте. Једини проблем који бих могла да издвојим јесте бирократија, али када се ријеше сви потребни документи, остало што долази љепше је од љепшег. Будућим еразмусовцима бих поручила сљедеће: „Усуди се и покушај, искуство је непроцјењиво“.
Ивана Даниловић, Студијски програм италијанског језика и књижевности
Искуство које ћете памтити читав живот. Гранада као град са највећим бројем студената у склопу Еразмус+ програма у Европи јесте уједно најидеалнији град за размјене. Толико различитих људи спремних на добро дружење, свакодневне журке и путовања. Имала сам прилику да пропутујем Шпанију и заљубим се у њену љепоту, а истовремено да упознам људе из свих крајева свијета, људе које сада зовем својим пријатељима. Најзабавнијих 5 мјесеци мог живота!
Санда Рељић, Студијски програм енглеског језика и књижевности