Питање идентитета и страх од заборава у делу Александра Тишме, Филипа Давида, Ђерђа Конрада и Ласла Вегела
Ружа С. Кнежевић Перуновић
Апстракт: Перманентно осећање страха и тескобе, искуство страдања, лу- тања, странствовања, који су повезани са питањем јеврејског идентитета, представљају неке од мотива присутних у делима Александра Тишме, Филипа Давида, Ђерђа Конрада и Ласла Вегела. У њиховој прози превасходно читамо о болним темама које обухватају страдање у Другом светском рату: кривици, насиљу, злочинима, односу жртве и џелата, истине, сведока, извештавања и, на крају, заборава, који, као највећа опасност, нужно долази. Са нарочитом пажњом се испитује и улога уметности, одговорно приступање осетљивим темама, обавезујућа дужност да се о злочинима изнова говори, јер се непрекидним подсећањем на почињене догађаје доприноси јаснијем сагледавању истине у контексту уверења да само она води ка освешћењу.
Кључне речи: идентитет, истина, заборав, холокауст, Александар Тишма, Ђерђ Конрад, Ласло Вегел, Филип Давид.
Пуни текст: PDF