Драматично литерарно свједочанство о страдању српског народа за вријеме Велике сеобе. Атанасије даскал Србин: Из летописа српских царева и о војевању цара турскога са цесарем хришћанским и о пустошењу српске земље
Душко В. Певуља
Апстракт: У раду се анализира књижица Атанасија даскала Србина под насловом Из летописа српских царева и о војевању цара турскога са цесарем хришћанским и о пустошењу српске земље, који је на савремени српски језик превео Ђорђе Трифуновић. Посебно су истакнута литерарно најупечатљивија својства овог драматичног свједочанства о страдању српског народа за вријеме Велике сеобе (1690). Дјело је сагледано и у књижевноисторијском контексту: најприје у односу према другим свједочанствима очевидаца и свједока овог крупног историјског догађаја, а затим и према барокној историографској прози, у чији корпус је у историјама српске књижевности сврстано. У ужем поетичком смислу, према доминантним жанровским својствима, дјело Атанасија даскала Србина посматра се и према специфичном књижевноисторијском контексту у којем настаје, у којем су још увијек дејствујуће конвенције претходне књижевне традиције, али у којем је, једновремено, изражена намјера аутора да доживљено искаже на нов начин, који ће бити поетички легитимисан у тек настајућој новој српској књижевности.
Кључне речи: Атанасије даскал Србин, Велика сеоба, страдање српског народа, пустошење српске земље, књижевна традиција, нова српска књижевност, плач, молитва, запис.
Пуни текст: PDF
DOI: https://doi.org/10.21618/srb1803048p