Изложба „Културно насљеђе на поштанским маркама”, настала у сарадњи Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и предузећа за поштански саобраћај Поште Српске, свечано је отворена 1. новембра 2022. године у Галерији „Ђура Јакшић”.
Том приликом деканица нашег факултета проф. др Биљана Бабић истакла је да културно насљеђе чине сва добра из прошлости која нека заједница препознаје као своју вриједност, те да брига о њему треба да буде императив сваког друштва, установе и појединца.
Отварању ове изложбе присуствовао је и проректор за људске и материјалне ресурсе Универзитета у Бањој Луци проф. др Далибор Кесић, који је у свом обраћању, између осталог, указао на чињеницу да се на Филолошком факултету, поред изучавања српског и страних језикâ, његује и традиција изучавања и чувања културног насљеђа, што доказује и ова изложба.
Извршни директор за поштанске и шалтерске послове Пошта Српске мр Миленко Вучета нагласио је да је прва пригодна марка издата 1994. године, поводом дана државности Републике Српске, и то с ликом Светог Стефана. ,,Овом изложбом с поносом представљамо лик и дјела познатих, како националних тако и међународних књижевника и композитора, те културно-историјских споменика”, рекао је Вучета и напоменуо да поштанске марке остају као трајна вриједност и печат свим генерацијама које долазе, јер на свој начин чувају језик, културу, писмо и обичаје.
Мр Жељко Вујадиновић укратко је представио историју поштанских марака и њихову функцију у прошлости и данас.
Основни задатак ове изложбе јесте да укаже на културно-историјски значај који поштанске марке у издању Пошта српске имају, будући да оне као наши амбасадори, већ дуги низ година цијелом свијету представљају српски народ, богатство наше историје, културе, обичаја, природе и др. Изложба је организована у склопу обиљежавања 47 година успјешног рада и развоја Универзитета у Бањој Луци, а биће отворена све до 15. децембра.
На овогодишњем, 65. Међународном сајму књига у Београду, који је трајао од 23. до 30. октобра, промовисана су нека од нових издања Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци. Представљање научног часописа „Филолог”, односно његовог јубиларног, 25. броја, одржано је 28. октобра у сали „Васко Попа”. О часопису су говориле проф. др Биљана Бабић, деканица нашег факултета, и проф. др Татјана Бијелић, одговорна уредница. Часопис „Филолог” покренут је 2010. године, с циљем промовисања савремених теоријских и интердисциплинарних приступа проучавању језика, књижевности и културе, и од тада излази два пута годишње у континуитету, нудећи широку лепезу научних и стручних радова на језицима филологија које се проучавају на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци. Захваљујући свом идејном творцу и првом уреднику, проф. др Петру Пенди, који је од самог почетка саставио утицајну међународну редакцију и прибавио прве значајне теоријске радове, као и проф. др Саши Шмуљи, који је као дугогодишњи уредник заслужан, између осталог, за видљивост часописа у свјетским индексним базама, те проф. др Младенку Саџаку, доц. др Андреји Марић, цјелокупној редакцији те многобројним домаћим и страним сарадницима и рецензентима, који су својим трудом и стручношћу допринијели квалитету часописа, „Филолог” је данас препознатљив не само као константа издавачке дјелатности нашег факултета него и као регионално и међународно признат научни часопис. Доступан је у штампаном и онлајн формату, а тренутно је заступљен у сљедећим индексним базама: SCOPUS, CROSSREF, DOAJ, MSK, ERIH PLUS, CEEOL, MIAR, ANVUR и MIRABEL.
На штанду Представништва Републике Српске у Србији 29. октобра 2022. одржана је промоција монографија „Вредновање вештине писања у настави енглеског језика као страног” и „Вредновање вештине говора у настави енглеског језика као страног”, ауторке др Сање Јосифовић Елезовић, ванредне професорице на Катедри за англистику Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци. О књигама, осим ауторке, говориле су проф. др Данијела Кулић (Игњатовић), са Студијског програма за енглески језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, те доц. др Бранка Миленковић, са Студијског програма за енглески језик и књижевност Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Овом веома посјећеном догађају, поред осталих, присуствовале су колеге и колегинице из региона, као и некадашњи и садашњи студенти професорке Јосифовић Елезовић.
Ослањајући се на савремена знања и истраживања, ауторка у овим монографијама нуди смјернице за вредновање писања на страном језику, односно за развијање поузданијих и валиднијих инструмената за оцјењивање ове важне језичке вјештине, што је значајно не само наставницима него и ученицима, посебно када је ријеч о полагању испита и добијању одговарајућих квалификација упоредивих на међународном нивоу. Књиге су намијењене, прије свега, наставницима енглеског језика и књижевности, али и свим наставницима и студентима страних језика, а могу бити корисне и стручњацима из области тестирања и наставе, члановима испитних комисија и свима који су укључени у припрему и тумачење испита из страних језика. Осавремењена сазнања из ове области основа су и за усавршавање наставника те креирање модерних наставних планова и програма.
Деканица Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Биљана Бабић, продеканица за научноистраживачки рад и међународну сарадњу проф. др Зорана Ковачевић и представници Катедре за француски језик и књижевност састали су се 27. октобра 2022. године са проф. др Мари-Елен Бобле и проф. др Ан Прине, са Универзитета у Кану (Université de Caen Normandie). На овом састанку се разговарало о будућој сарадњи између двије институције. За вријеме боравка на нашем факултету професорице су студентима прве године Романистике и студентима Студијског програма француског језика и књижевности представиле Универзитет у Кану. Гостовање проф. др Бобле и проф. др Прине реализовано је у склопу Еразмус+ програма сарадње између Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и Универзитета у Кану.
Ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин и амбасадорка Краљевине Шпаније у БиХ Марија Тереза Лизаранцу Перинат 14. октобра 2022. године у Ректорату нашег универзитета потписали су Меморандум о разумијевању за оснивање лектората шпанског језика.
Лекторат се оснива под покровитељством Министарства спољних послова и сарадње Шпаније те Шпанске агенције за међународну развојну сарадњу, и то првенствено за потребе СП Романистика, који се изводи на нашем факултету.
Приликом потписивања Меморандума ректор Гајанин је истaкао да је стратешко опредјељење нашег универзитета унапређење међународне сарадње преко програма размјене особља и студената са другим свјетским универзитетима, те заједничко учешће у међународним пројектима, али и повећање броја објављених научних радова у међународно признатим часописима. Такође је нагласио да већ више деценија у оквиру различитих пројеката имамо сарадњу са бројним универзитетима из Шпаније.
Потписивању овог споразума присуствовали су и проф. др Милица Балабан, проректорица за међународну и међууниверзитетску сарадњу Универзитета у Бањој Луци, проф. др Биљана Бабић, деканица Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, те Златко Сарић, представник Одјељења за културу Амбасаде Шпаније.
Велики допринос установљењу лектората шпанског језика дала је проф. др Зорани Ковачевић, продеканица за научноистраживачки рад и међународну сарадњу Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци. Више о овом догађају на: https://www.unibl.org/sr/vesti/2022/10/unibl-dobija-spanski-lektorat.
У Центру за хеленска истраживања на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци у петак 7. октобра 2022. године одржано је предавање проф. др Војислава Јелића (Филозофски факултет Универзитета у Београду) на тему „Жива антика: шта је то?”.
Ово предавање било је посвећено Милутину Миланковићу (1879–1958), великом српском научнику и мислиоцу, доктору техничких наука, који је, осим научних радова, написао и текстове са великом литерарном вриједношћу. На одабраним сегментима из Миланковићевих писама упућених пријатељици – описима Партенона, Клеопатре и родног Даља, односно продаје породичне куће – проф. Јелић је показао колико је Миланковић брижљиво градио свој стил, и то по угледу на античке реторичаре и писце.
Представљајући лик Милутина Миланковића и анализирајући поменуте описе, проф. Јелић је закључио да је све око нас прожето антиком, тј. да је антика, без обзира на њен формални завршетак, суштински присутна и у садашњости. Данашња цивилизација, цјелокупна наука и образовање почивају на античким вриједностима и достигнућима, због чега их савремено друштво мора усвајати и његовати.